Poslanici iz Srbije odvajaju Vojvodinu.
Koliko ima poslanika iz Vojvodine a koliko iz Beograda i Srbije.
Jasno je da odvajanje ide iz Srbije.
Pitanje svesti i odgovornosti poslanika je drugo pitanje.
Preporuke:
0
0
2
subota, 21 novembar 2009 15:27
thinking maize
Dodao bih cenjenom autoru još nekolika zapažanja. Kada je "veseli" Velja započeo "priču" o autoputu
Horgoš-Subotica-Novi Sad-Beograd, povela se hajka! Zna se od koga! Kada je isti "veseli" Velja započeo
"priču" o popravci Ibarske magostrale, kao uvodu u budući autoput Beograd-crnogorsko primorje, opet se povela hajka! Pa i onaj kukavni nastavak auto-puta u dva pravca: Niš-bugarska granica i Niš-makedonska granica je isto "dočekan na nož"! Zna se od koga! Takođe se zna da Velja baš i nije neko
"cveće", ali započeo je nešto, ma koliko on nama izgledao smešan! O švedskim lokomotivama da ne govorimo! Kada Velja nešto radi to je "korupcija do neba"! Nešto smo mnogo brzo zaboravili Kolesare, Janjuševiće i Bodrume?! (Paradigmatično je da je na prvi nagoveštaj korupcije u Živkovićevoj vladi, održana konferencija za novinare u zgradi Vlade, a koju su vodili, ti isti, u biti, trećerazredni funcioneri! O tempora! O mores!) I ko se još seća da je ovim prostorima prolazio nekada najvažniji evropski voz, "Orient Express"? I ko se još seća
da su Moravom plovile lađe do Stalaća, pa i Kruševca? I ko se još seća da je projekat obnove plovnog puta Moravom do Stalaća napravio početkom
20-og veka predposlednji potomak kneza Lazara, inženjer Lazar Lazarović? Mnogo toga smo zaboravili!
Potrebno je da se na sve to podsetimo, da ne bismo bili zaboravljeni, kao Hazari!
Preporuke:
0
0
3
subota, 21 novembar 2009 16:14
Margaret Tačer
Mislim da ste u pravu u ovome:
''Šta bi vojvođanski revolucionari iz 1848. učinili danas da su „po drugi put među Srbima“? Njihovi ideali ostvarili su se u Kneževini Srbiji posle srpske revolucije, koju su većim delom upravo oni, kao najobrazovaniji i najrazvijeniji Srbi ustrojili. Možda bi se i ideali sadašnjeg pokoljenja pre ostvarili kad bi se južna-tužna Srbija „pretvorila i integrisala u Vojvodinu“ (na tradicijama prave, ne Čankovim) uz znatno veće učešće Vojvođana kao institucionalno najrazvijenijih Srba i „implementacije“ njihovih iskustava i primera. Pa da i građani Pirota, uz pomoć Novosađana, imaju usluge kakve Novosađani imaju odavno, a Novi Sad ostane „lokomotiva“ čitave Srbije, naravno ne kao glavni grad države u državi već kao Srpska Atina. Danas je, nažalost, „sasvim drugačije“. Mnogi „južnjački“ nekompetentni partiokrate bi da svoju ludačku organizaciju nametnu i (kako oni shvataju) svom protektoratu – Vojvodini. Svi podaci o propadanju Vojvodine „od SPS-a do naših dana“ koje iznosi Nenad Čanak uglavnom su – tačni. Dijagnoza je tačna. Ali, kakav je lek koji isti „lekar“ pripisuje?''
Ne znam. Ja lično volim celu Srbiju, i severnu i južnu. Inače nisam jugonostalgičar, ali smatram da jerecimo ta SFRJ bila zaista interesantna celina raznovrsnih naroda. Kulturološki su se oni nekako nadopunjavali. Naravno te kulturne razlike nisu bile velike, ali su ipak postojale. Što se tiče Srbije, i Srbija u principu predstavlja sa kulturološkog aspekta interesantnu celinu. Biće velika šteta ako se Vojvodina s vremenom udalji od centralne Srbije. Lično me nervira to što kad god je država u krizi neko počne da rovari kroz akcentovanje subnacionalnih identiteta, čim je ''frka'' krene se na unutrašnju antagonizaciju, a tu spada i ta priča o kulturno superiornim Vojvođanima i inferiornim južnjacima. Mase su podložne manipulacijama, počinju da veruju u te priče, i tako se dezintegrišu. Kad se ovo poklopi s nečijim institucionalnim težnjama stvar krene nizbrdo.
Preporuke:
0
0
4
subota, 21 novembar 2009 16:36
Margaret Tačer II deo
Etnocentrizam je negacija nacionalizma. Ukoliko se ljudi identifikuju sa etnosom, shvaćenim kao nižim nivoom od nacije, utoliko ta identifikacija relativizuje samu naciju. Država Srbija, ako je ozbiljna, mora u svoje institucionalno funkcionisanje da uključi sve regione i sve građane, sve Srbe ma odakle da su, kao i sve manjine, takođe sve regione. Teritorijalna centralizacija u postpetooktobarskom periodu je došla do izražaja u takozvanoj beogradizaciji. Dakle svi regioni su ''šutnuti''. To je logično dovelo do ogromnog nezadovoljstva ljudi po tim zapostavljenim regionima. Ljudi su gledali kako Beograd buja, a njihove male provincije propadaju u svakom pogledu; ekonomskom, demografskom, socijalnopsihološkom itd. S druge strane, Srbi ma odakle su stalno su pod znakom pitanja; Da li su Srbi i da li su dovoljno veliki Srbi. Te se srpstvo odriče ovome, te se odriče onome. Eto sad se kad je reč o autonomašima potenciraju Ličani. Kao oni iza toga stoje- što onda kao znači oni su antiSrbi. To znači da je moj komšija koji je proteran iz Like 90'tih navodno veliki autonomaš. Pa ja ne bih rekla. Eto koliko se banalno pristupa problemu Vojvodine. I tako se naravno preusmerava pažnja s ključnih pitanja- odnosno od šume se ne vidi drvo. Sve u svemu statut će biti prihvaćen, a u kome smeru će se dalje odvijati događaji zavisi od nas samih. Zavisi od Beograda, od toga kako u njemu ljudi razmišljaju, da li hoće(mislim na vrh)da se oslobode Vojvodine iz nekog čudnog razloga, da li su ipak dobili takav nalog spolja i moraju da ga izvrše te džaba sva naša nerviranja, da li će se raditi na proizvodnji sukoba u Vojvodini? Ne znam. Mnogi ljudi imaju osećaj da država propada. Vladajuće stranke su takve kakve jesu, a opozicija skoro nikakva. Loša organizacija, negativna selekcija, stari kadrovi, potrošene ideje, zapostavljanje pametnih, zavist i nesloga, banalni sukobi itd. Sve nam je to dobro svima poznato.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 22 novembar 2009 01:56
Marina
Ja zivim u Vojvodini i ono sto smatram jako opasnim, jeste to sto svaki centralisticki gest vlade (a ima ih dosta)daje novu municiju raznim politikantima, poput Canka... Ono sto mori svakog coveka u Srbiji je nemastina, bio on u Vojvodini, Sumadiji ili Sandzaku... Ojacajte drzavu, popravite standard, pa ovih rasprava nece biti...
Zasto se bojati Canka? Canak ima svoju cenu... Zasto ga ne kupiti?
.jpg)
Koliko ima poslanika iz Vojvodine a koliko iz Beograda i Srbije.
Jasno je da odvajanje ide iz Srbije.
Pitanje svesti i odgovornosti poslanika je drugo pitanje.
Horgoš-Subotica-Novi Sad-Beograd, povela se hajka! Zna se od koga! Kada je isti "veseli" Velja započeo
"priču" o popravci Ibarske magostrale, kao uvodu u budući autoput Beograd-crnogorsko primorje, opet se povela hajka! Pa i onaj kukavni nastavak auto-puta u dva pravca: Niš-bugarska granica i Niš-makedonska granica je isto "dočekan na nož"! Zna se od koga! Takođe se zna da Velja baš i nije neko
"cveće", ali započeo je nešto, ma koliko on nama izgledao smešan! O švedskim lokomotivama da ne govorimo! Kada Velja nešto radi to je "korupcija do neba"! Nešto smo mnogo brzo zaboravili Kolesare, Janjuševiće i Bodrume?! (Paradigmatično je da je na prvi nagoveštaj korupcije u Živkovićevoj vladi, održana konferencija za novinare u zgradi Vlade, a koju su vodili, ti isti, u biti, trećerazredni funcioneri! O tempora! O mores!) I ko se još seća da je ovim prostorima prolazio nekada najvažniji evropski voz, "Orient Express"? I ko se još seća
da su Moravom plovile lađe do Stalaća, pa i Kruševca? I ko se još seća da je projekat obnove plovnog puta Moravom do Stalaća napravio početkom
20-og veka predposlednji potomak kneza Lazara, inženjer Lazar Lazarović? Mnogo toga smo zaboravili!
Potrebno je da se na sve to podsetimo, da ne bismo bili zaboravljeni, kao Hazari!
''Šta bi vojvođanski revolucionari iz 1848. učinili danas da su „po drugi put među Srbima“? Njihovi ideali ostvarili su se u Kneževini Srbiji posle srpske revolucije, koju su većim delom upravo oni, kao najobrazovaniji i najrazvijeniji Srbi ustrojili. Možda bi se i ideali sadašnjeg pokoljenja pre ostvarili kad bi se južna-tužna Srbija „pretvorila i integrisala u Vojvodinu“ (na tradicijama prave, ne Čankovim) uz znatno veće učešće Vojvođana kao institucionalno najrazvijenijih Srba i „implementacije“ njihovih iskustava i primera. Pa da i građani Pirota, uz pomoć Novosađana, imaju usluge kakve Novosađani imaju odavno, a Novi Sad ostane „lokomotiva“ čitave Srbije, naravno ne kao glavni grad države u državi već kao Srpska Atina. Danas je, nažalost, „sasvim drugačije“. Mnogi „južnjački“ nekompetentni partiokrate bi da svoju ludačku organizaciju nametnu i (kako oni shvataju) svom protektoratu – Vojvodini. Svi podaci o propadanju Vojvodine „od SPS-a do naših dana“ koje iznosi Nenad Čanak uglavnom su – tačni. Dijagnoza je tačna. Ali, kakav je lek koji isti „lekar“ pripisuje?''
Ne znam. Ja lično volim celu Srbiju, i severnu i južnu. Inače nisam jugonostalgičar, ali smatram da jerecimo ta SFRJ bila zaista interesantna celina raznovrsnih naroda. Kulturološki su se oni nekako nadopunjavali. Naravno te kulturne razlike nisu bile velike, ali su ipak postojale. Što se tiče Srbije, i Srbija u principu predstavlja sa kulturološkog aspekta interesantnu celinu. Biće velika šteta ako se Vojvodina s vremenom udalji od centralne Srbije. Lično me nervira to što kad god je država u krizi neko počne da rovari kroz akcentovanje subnacionalnih identiteta, čim je ''frka'' krene se na unutrašnju antagonizaciju, a tu spada i ta priča o kulturno superiornim Vojvođanima i inferiornim južnjacima. Mase su podložne manipulacijama, počinju da veruju u te priče, i tako se dezintegrišu. Kad se ovo poklopi s nečijim institucionalnim težnjama stvar krene nizbrdo.
Zasto se bojati Canka? Canak ima svoju cenu... Zasto ga ne kupiti?